О књизи: 2012 / Мемоари Владимира Федоровича Романова су срећан пример сећања личности из „другог ешалона” државне елите Руске империје у на прелазу из 19. у 20. век. Уздржавајући се од патоса и полемике карактеристичне за мемоаре великих државника (С. Ју. Вите, В. Н. Коковцова, П. Н. Миљукова и др.), аутор детаљно, објективно и не без књижевног талента описује догађаје чији је савременик био и очевидац био је ту скоро пола века, од 1874. до 1920. године, док је студирао у гимназији и на универзитету у Кијеву, на служби у централним институцијама Министарства унутрашњих послова, одељењима за комуникације и управљање земљиштем у Санкт Петербургу, радећи у Црвеном крсту у Првом светском рату, боравећи у Украјини за време грађанског рата пре одласка у емиграцију. Читаоцу је представљена читава галерија представника различитих слојева руског друштва - покрајинског племства, метрополитанске бирократије, јавних личности. У исто време, мемоари В.Ф. Романова садрже карактеристике не само најистакнутијих личности, већ и оних мало познатих, о којима нема или скоро да их нема у мемоарској литератури. Написан у егзилу, рукопис мемоара аутор је пренео у Руски инострани историјски архив у Прагу, а после 1945. године ушао је у Централни архив Руске Федерације (данас Државни архив Руске Федерације). Текст мемоара В.Ф. Романова, због њихове недоступности и нејасности, до сада је мало коришћен од стране истраживача и никада није објављен за све оне који су заинтересовани за руску историју.